Појас
Појас је имао и естетску функцију као деонародне ношње. Као такав, стекао је и друге функције у нашој традиционалној духовној и социјалној култури. Због своје лепоте и симболике он се даривао најчешће у свадбеним обичајима. Поред ћилима, пешкира и других предмета и других предмета народне радиности, он је био део девојачке спреме, поклањао се у току свадбеног ритуала, а понекад се користио и у магијским ритуалима. У неким крајевима млада би у њега ушивала тревчице расковника „да јој нико ништа не може“. Појас је био присутан и у обичајима везаним за рођење детета. Будућа мајка би у појас ушивала поједине предмете како би олакшала порођај или подстакла позитивне особине детета. И на самом крају живота без њега се није могло. Пошто је покојник сахрањиван у уобичајеном оделу одређеног краја, а појасеви су обавезни саставни део ношњи, покојници су сахрањивани са појасом. Помоћу њега се прорицала судбина, коришћен је у етномедицини као заштита од урока, а нашао је своје место и у љубавној магији. Ликовна представа круга, у многим религијама, као што је случај и са народним религијом Срба, третирано је као средство магијске заштите. Круг је симбол заштите, коју и јамчи унутар својих граница. Веровало се да у простор омеђен кружном линијом не могу или не смеју да уђу демонска бића. Зато симболику појаса можемо тражити и преко круга као симбола, јер се његовим опасивањем око теле прави затворен круг. На појас се обраћала велика пажња, од његове израде до најразноврснијег коришћења. Његова практична примена даје му широку употребу и за разлику од многих других одевних предмета, захваљујући својој симболици и декоративности, он је добио значајно место у социјалној и духовној традиционалној култури. У фундусу Музеја углавном су румунски појасеви.