Откриће окер гроба Јамне културе на Ливадама

При крају четврте истраживачке кампање средњовековне цркве на Ливадама, у новембру 2013. године, на простору унутрашњности цркве на нивоу здравице, уочена је правоугаона контура гробне раке, у којој је откривен окер гроб енеолитске Јамне културе сахрањивања под хумкама. На тај начин потврдило се оно што је претпостављено још од тренутка откривања локалитета 2007. године, јер је већ тада налазиште обележено као „благо хумкасто узвишење пречника око 40 m и висине око 0,5 m“, које би могло настати током енеолитског периода.

Средњовековна црква, која је у целости истражена, подигнута је на највишем, централном делу некадашње енеолитске хумке. На основу свог положаја у унутрашњости цркве, откривени гроб могао би бити централни, а могуће и једини гроб енеолитске хумке. Подизање средњовековних цркава знатно је утицало на изглед хумке, пошто је централни и највиши део узвишења изнивелисан до нивоа данашње висине од око 0,5 m. Централни енеолитски гроб сачуван је до данашњих дана само захваљујући чињеници да након изградње средњовековних цркава, није вршено сахрањивање у њиховој унутрашњости.

На дубини 1,25 m, мерено од површине данашњег тла, пронађен је скелет млађе особе. Укопан је у раку правоугаоног облика са заобљеним угловима, димензија 1,38х0,8 m. Зидови раке су мање-више вертикални. Уз дуже ивице раке, на различитим растојањима налазе се кружне јаме, пречника 6-8 cm. Иако нису пронађени било какви дрвени остаци, у питању су трагови од зашиљених облица које су носиле дрвену конструкцију гроба. У тамномркој испуни раке, пронађен је фрагмент животињске кости који припада говечету (Bos taurus).

Покојник је био положен на леђа, у правцу југозапад-североисток. Лобања се налази на југозападу и положена је на леви образ. Руке су савијене у лактовима и положене на стомак. Ноге су биле савијене у нивоу карлице и у коленима, а накнадно су пале на леву страну, односно према северу. На основу извршене антрополошке анализе, у питању је особа старости око 13-15 година, за сада без могућности одређивања пола.

На дну раке испод скелета, уочена је зона земље тамније боје у односу на околну жућкасту здравицу, па се може претпоставити да је покојник био положен на неку врсту платна или простирке. Са леве стране лобање, на удаљености од 15 cm, пронађен је грумен окера. Све кости скелета покривене су окером, посебно у пределу лобање. Део лобање је оштећен, а више уломака њених костију дислоцирано је услед активности животиња. У једној јами, у непосредној близини окер гроба, такође насталој услед деловања животиња, пронађене су две истоветне сребрне карике, као и мрвице окера поред њих. Ови дислоцирани предмети могу да се повежу у целину са окер гробом, а примарно су се налазиле највероватније у пределу лобање скелета. У функционалном смислу могли су бити део украса за косу (Lockenring), какав се често среће у гробовима под хумкама Јамне културе.

Обичај сахрањивања, правоугаони облик раке, постојање дрвене конструкције, положај скелета у гробу, могући остаци простирке, употреба окера, као и налази украса за косу, који би могли бити део гробног инвентара, сасвим јасно опредељују овај налаз у оквире Јамне културе, највеероватније њене „класичне“ фазе, која се на овим просторима појављује у периоду 3050/3000 – 2880/2500. године пре н.е.

7 гласова