Српска пушка из I Светског рата
Још крајем 1902. године покренуто је питање могућности једне комплексне адаптације старих пушака Маузер Кока напетометни систем у калибру 7 мм. У том смислу затражене су понуде изворног произвођача Маузера („Waffenfabrik Mauser, Oberndorf a/N“), затим од француских завода у Шателроу(„Chatellerault State Arsenal“) и фабрике оружја у Будимпешти („Fegyvergyar“). Прву понуду је дала фабрика из Будимпеште септемра 1903. године а почетком 1904. године понуду је дао и Маузер који је прихватио и дак редитира адаптацију. Међутим скупштина је о овом питању расправљала тек 1906. године. Након жучне дискусије (интересантно је да је много посланика било за то да се усвоји мађарска понуда) донета је одлука да се посао конверзије Кокинки препусти – крагујевачком заводу. Сходно томе је јуна 1906. године одобрен кредит од 2 милиона динара за набавку неопходних машина а радове је требало извести у року од две године. Годину дана касније за ову сврху у Штајеру(„Waffenfabrik Steyr“) је купљено 50900 цеви које су стигле током те 1907. године.
У ВТЗ су, у међувремену, успели да пушку Мод. 80 претворе у брзометну. Разрада новог петометног магацина и других конструктивних детаља као и руковођење читавом операцијом било је препуштено управику Пушкарнице ВТЗ пензионисаном потпуковнику Гојку Ђурићу. Комисија која је требала да испита и испроба ову пушку, током прве половине 1906. године добила је врло добре резултате. Од старе пушке коришћен је сандук механизма и затварач, а набављенесуновецевиод 7 мм, које су уграђиване у сандук механизма. Вршено је проширивање магацина на капацитет од 5 метака, прерађено је чело затварача и рађен нови извлакач и кундак. Новапушкаједобилановназив Маусер-Миловановић-Ђурић М 1880/1907 или скраћено М 80/07.
