Шлем и делови панцира

Шлем и делови панцира, Шлем -, делови панцир кошуље. Израђени од гвожђа и део су ратне опреме куманског коњаника. Томашевац, локалитет Лудошка хумка, 13.-14. век. Инв. бр. А 3433

КУМАНСКИ КНЕЗ ИЗ ТОМАШЕВЦА На локалитету Лудошка хумка код Томашевца, приликом грађевинских радова 1978. године, на дубини од око 2,1 м наишло се на људски скелет. У гробу су пронађени делови ратничке опреме коју су чинили гвоздени шлем, сабља и делови каричастог оклопа, као и делови позлаћеног сребрног појаса.

Шлем полулоптастог облика састојао се од једноставне калоте која се при врху сужава у цевасти усадник за перјаницу. На чеоном делу шлем има надочни штитник изнад којег се налази мотив „апотропејских очију“.

Сабља је израђена ковањем од гвожђа са видљив траговима дрвених корица на сечиву.

Појасну гарнитуру чине копча са пређицом, језичак и шест апликација које су у облику полумесеца, розете и штита. Делови појаса украшени су угравираним геометријским елементима. Сви елементи гарнитуре су израђени од сребра са позлатом.

Налаз луксузне позлаћене сребрне појсне гарнитуре у растуреном ратничком гробу на овом локалитету може се повезати са Куманима и временски определити у крај XIII и прву половину XIV века нове ере. Веома слични налази откривени су на територији Мађарске у гробовима куманских великодостојника у Чољошпалошу и Ченгелеу.

Упади куманских племена на територију средњовековне угарске државе почињу крајем XI века, а већ 1091. године угарски краљ Ладислав I поразио их је у близини данашњег Бечеја. Током XII века Кумани су углавном у дефанзиви. Услед монголског притиска велики део Кумана са простора јужне Русије сели се према западау, а уз дозволу угарског краља Беле IV (1235-1270) Кумани се насељавају на просторима Угарске. Након велике моноголске најезде 1241. године, приликом које је Угарска опустошена краљ Бела IV насељава Кумане у опустеле области између Дунава и Тисе (Мала Куманија) и област око доњег тока Кереша (Велика Куманија). Трећа област у коју су Кумани насељени је Банат, око доњих токова Мориша и Златице, а мањих куманских насеља било је све до Дунава. У другој половини XIII века долази до покрштавања Кумана и њиховог трајног насељавања. Током XIV века Кумани учествују као коњица угарској војсци у походима у Чешкој, Хрватској, Славонији, Аустрији и све до Италије. Од средине XIV века у куманској популацији преовлађују христијанизована имена и трајна земљорадничка насеља, а у Угарској се одржавју све до XVIII века. Од њих су се у Банату сачували топоними попут села Кумане (између Новог Бечеја и Зрењанина) и Сајана (између Кикинде и Падеја), а налаз из Томашевца засигурно се може повезати са неким куманским поглавицом, ратником или кнезом. Инв. бр. А 3434

4 гласа