Мач

Двосекли тешки мач, коришћен у средњем веку израђен од кованог гвожђа.

У касном средњем веку, од средине XIV века, дуги мач еволуира из класичних једноручних у такозване једноипоручне и дворучне мачеве. Нове врсте дугог мача настале су из борба са тешким челичним оклопима у којима су се ретко користили штитови, при чему су били потребни модификовани мачеви и нове, развијеније мачевалачке технике. Једноипоручни мачеви (дужина сечива 75-110 cm, обично око 105 cm) били су дужи од једноручних (40-80 cm, понекад и метар), али краћи и лакши од тешких дворучних мачева (120-150 cm, неки и по два метра, мада су ово били више мачеви за показивање него за борбу). Једноипоручни мачеви могли су се водити једном и обема рукама због чега су названи исто бастардом или бастардним мачем. Извори говоре да су се технике изводиле обично обема рукама. Дворучни мачеви водили су се искључиво обема рукама. Борци који су знали руководити дворучним мачем били су веома цењени и обично у саставу са тешком пешадијом XV и XVI века чије је главно оружје било дуго копље.

2 гласа