Столица
Салонска столица са наслоном у облику лире и токареном пречком. Ноге – козје.
Бидермајер (нем. Biedermeier) јепериодизмеђу Конгреса у Бечу (1814.-15. год.) иБуржоаскереволуције (1848.год). Сматра се да је то последњи период преиндустријализације. То је уметнички правац и животни стил у првој половини 19. века у немачком говорном подручју. Сам назив бидермајер први је употребио Јосеф Викторвон Шефел. Назив је добијен комбинацијом двеју измишљених малограђанских и сатиричних ликова у Минхенском часопису FliegendeBlätter (нем.“Летећи листови“) господе Бидермана и Буменмајера. Највише јединство слога је добио у примењеној уметности у намештају, порцелану и текстилу.
Везан је за буржоаски рационални и скромни став, који се испољиокрозмоду, уметност, дизајннамештаја и књижевносттогвремена. Бидермајер се одликује практичношћу, скромношћу и комфором. Бидермајер је грађанско раздобље ампира (отуда и називграђански ампир), лемићког стила који се одводи из класицизма. Представља реакцију на ампир стил, који је превладаваодо 1814. године. У првој половини 19. века буржоазија је била већ толико богата да је могла да себи приуштипроизводе који су јој пре били финансијски недоступни, као на пример тапацирани намештај и порцеланску керамику чије цене су због увођења мануфактурне производње знатно пале, а са друге стране грађанска класа није имала велике приходе за плате или градске објекте, па је овај стил био предодређен у примењеној уметности.
