Kliknite ovde da biste saznali više

Бронзани котао типа Хеммоор направљен од танког бронзаног лима са дршком чији се крајеви завршавају у облику стилизованих глава змија или делфина. Котлови овог типа прављени су у 2. и 3. веку. За примерак из Збирке Народног музеја Панчево претпоставља се да је настао у некој од панонских радионица и био намењен за тржиште ове или неке од суседних провинција. Постоји претпоставка да је на ове просторе доспео као ратни плен или поклон племенским вођама. Инв. бр. С 2878

МАТЕРИЈАЛНА КУЛТУРА БАНАТА У КАСНОАНТИЧКОМ ПЕРИОДУ

На основу писане речи позноримског историчара Амијана Марцелина, на простору Баната у IV веку нове ере живе две групе становништва, чији се начин живота у многоме разликује. Они се збирно називају Сарматима. Једна група се наводи као Слободни Сармати или Аргараганти, а друга као Ропски Сармати или Лимиганти. Ропски Сармати се до 332. године нове ере налазе под влашћу Слободних и заједно, у служби Рима ратују против германских племена чији су пљачкашки походи све чешће усмерени на границе Царства. Лимиганти убрзо подижу устанак против владајућег слоја Слободних Сармата, а већ 358. године римски цар Констанције II организује веома суров поход на Лимиганте када на овим просторима страдају њихова бројна насеља.

Велики број археолошких налаза указује на постојање многобројних касноантичких насеља на простору Панчева и његове околине, а која се могу директно довести у везу са Лимигантима.

Насеља су подизана уз веће и мање водотокове, као и на обалама ритова и острвима уздигнутим унутар ритова. Грађене су надземне куће и полуземунице. Код надземних кућа зидови су грађени од водоравно постављених греда, док су кровови вероватно били прекривени трском. Унутар куће било је кружно огњиште. Полуукопане земунице такође имају огњишта и глинене подове. Ти објекти су вероватно надграђивани дрветом и трском, а кровови су били од трске и сламе. Унутар насеља, као и на ободима насеља копани су трапови цилиндричног, крушколиког или бачвастог облика за чување хране.

У касноантичко доба привреда се заснивала на земљорадњи и сточарству о чему сведоче отисци зрневља на грнчарији и лепу од кућа, као и велике глинене посуде у којима су складиштене житарице. У прилог томе иду и бројни налази камених брусева за оштрење сечива коса и српова, као и налази жрвњева за млевење жита. Од домаћих животиња проналажене су кости говеда, оваца, свиња, коња и паса, док су кости дивљачи и рибе малобројни.

У погледу занатства били су заступљени дрводељачки, ковачки и клесарски занат. Бројни налази пршљенака указују на предење вуне. О обради коже сведоче налази коштаних шила. Развијен је и грнчарски занат. Традиционална грнчарија израђује се гњетањем у кућној радиности (лонци, зделе, кружне плоче за печење хране), док се грнчарија израђена на спором и брзом витлу производи у грнчарским радионицама (лонци, питоси, зделе, пехари, крчази, бокали, тањири). О постојању трговине сведоче налази римске грнчарије (амфоре, зделе, тањири и друго) као и предмети од стакла и стаклене пасте, ћилибара, накит од метала и друго.

У погребном обичају примењује се скелетно сахрањивање. Покојници се сахрањују са личним накитом и одећом на којој су фибуле, дугмад и друго. Као прилог стављају се посуде са храном. Најзаступљенији накит чине ниске од перли, које могу бити израђиване од стклене пасте, ћилибара, алмадина, јасписа, опала, калцедона и другог материјала. Перле су различитих облика, односно цевасте, пљоснате, округле, ваљкасте као и у различитим бојама – белој, зеленој, црвеној, плавој, жутој, црној и другој. Ниске од перли су имале вишеструку намену, а служиле су као наруквице, огрлице и најчешће као нашивци при украшавању одеће. Тадашња ношња била је богата и привесцима разних облика. Карактеристични су они у облику ваљка прављени од танког бронзаног лима (добошасти привесци), звонца од бронзаног лима и привесци облика секире који су прављени под утицајем германске материјалне културе. За причвршћивање делова ношње користиле су се фибуле различитих облика и од различитог материјала, а најчешће се срећу плочасте емајлиране фибуле, такозване „Т“ фибуле, пелта фибуле и друге. Као накит користиле су се наруквице направљене од бронзане или сребрне жице, торквеси и наушнице. Чест прилог у гробовима су огледала направљена од бронзе или сребра.

Материјална култура Баната у IV веку може се посматрати као западна периферија ширег мултиетничког културног комплекса који се простире од јужне Русије до Панонске низије, уз границе Римске империје, а које се назива култура Черњахов – Синтана де Муреш.

2 гласа