Двоцевни пиштољ

Двоцевни пиштољ из 18. века Недуго након што се појавило ватрено оружје, започето је експериментисање на конструисању пиштоља са више цеви. Не чуди што су сви типови оружја са једним метком су били укључени у покушаје да се дође до могућности испаљивања више од једног метка, без поновног пуњења оружја. Пре него што је ико успео да развије практичну могућност да се у једну цев испоручи више пуњења заредом (као што то тренутно функционише), направљена су оружја која су користила више напуњених цеви у једној машини.

Ово је релативно чест примерак који се у историји оружја води као пиштољ на капислу. Претходили су му пиштољи који су се палили на кремен и врло су слични. Паљење на кремен користило се од касног XVII столећа па до 1830-тих година када их је потпуно потисла појава перкусионог оружја, односно револвера. Механизам је био поузданији од фитиљаша, а јевтинији од „колашице“ (звездаста плочица, навијена и ослобођена, под опругом се окреће, и у додиру са тарном смешом од пирита ствара искру). Механизам на кремен измислио је Martin le Bourgeoys око 1620. године. Та оружја су доминирала бојиштима Европе и Америке, али и цивилним тржиштем (двобоји, самоодбрана, лов).

С обзиром на то да је реч о периоду у коме су се на нашем простору одигравали бројни ратови, ова врста оружја је врло честа код нас и у колекционарско-музејском смислу не представља неки раритет. Пошто су конструкција и механизам врло једноставни, копиран је и ручно израђиван међу нашим устаницима, тако да се код нас тај модел начелно сврстава у тзв. турски пиштољ на капслу. Има много и аустријских, француских, италијанских и руских узора.