Зоран Петровић, Портрет девојке
Дело настало убрзо по завршетку студија сликарства у Београду. Припада серији сличних минијатурних портрета истог периода. Зоран Петровић је рођен у Сакулама 1921. године. Активно је учествовао у НОБ као референт за културу батаљона за везу III армије и члан драмске, а потом и ликовне секције Пропагандног одељења. Први пут излаже 1945. године у Новом Саду са групом сликара III армије. По завршетку рата уписује се на Академију за ликовне уметности у Београду и завршава је 1948. године, а специјални течај у класи професора Ђорђа Андрејевића-Куна 1949. године, када је изабран за једног од првих асистената Академије. Био је члан групе „Самостални“ и један од оснивача „Децембарске групе“. Један је од оснивача уметничких колонија. Од 1975. године почиње да се бави скулптуром на принципу вареног и ливеног гвожђа. Поред сликарства и вајарства бави се литературом; написао је седам драмских текстова од којих су највише извођени „Село Сакуле, а у Банату“ и „Пенџери равнице“, шест радио-драмских текстова, ТВ драму „Слике Безарових“, сценарио за играни филм „Хитлер из нашег сокака“ (са Владимиром Тадејом), седам монодрама под заједничким називом „Банатска казивања“, мапу цртежа и текста „Машинобалада“ (1958-66) те две књиге прозе „Село Сакуле, а у Банату“ 1969. и 1986. (у издању Матице српске) и „А над Банатом страшила“ (1987, издавач „Вук Караџић“). Био је редован професор Академије ликовних уметности у Београду. Умро је у Београду, 1996. године.
