Павел Ђурковић, Портрет свештеника
ПАВЕЛ ЂУРКОВИЋ (Баја Мађарска, 1772 — 1830 Одеса, Русија) Ђурковић Павле или Павел, је био српски сликар, портретист и иконограф који се истакао у иконографисању манастира и по портретима великог броја познатих личности у српској историји. Његов обимом највећи рад је био иконостас цркве у Вршцу и Белој Цркви из година око 1792. Путовао је по већим градовима и местима и портретисао имућније грађане. 1816. године је у Шишановцу портретисао Вука Караџића и Лукијана Мушицког. 1820. је у Сремским Карловцима сликао митрополита Стратимировића, а када је 1824. године прешао у Србију сликао је кнеза Милоша и кнегињу Љубицу. 1820. године је отпутовао у Русију преко Влашке и Молдавске сликајући уз пут и настанио се у Одеси где му је посао јако добро ишао и ту је напредовао као уметник и израдио је ту изванредни портрет професора Анастасија Стојковића, који га је можда и позвао у Русију, као једно од његових последњих дела и као доказ о његовој уметности портретирања.